О књизи: година / Жорж Бернанос Дијалози кармелићана. Превод ЈУЛИЈЕ ГИНЗБУРГ „Дијалоге кармелићана” (1948) написао је изванредни француски католички писац Жорж Бернанос (1888-1948) неколико месеци пре његове смрти. Једина романескна представа постала је не само хронолошки његово последње дело, већ и духовни тестамент, који је у себи уградио резултате многих размишљања која су трајала целог његовог живота. У међувремену, ово дело је почело као обично наручено дело професионалног писца. Свештеник отац Брикбергер је 1947. године направио филмски сценарио по причи немачке списатељице Гертруде фон Лефорт „Последњи на одру“ и замолио Бернаноса да напише дијалог за будући филм; књижевни извор је Бернаносу био добро познат и он је прихватио понуду. Заплет за приповетку Гертруде фон Лефорт, написану 1931. године, био је истинит историјски догађај. Дана 17. јула 1794, десет дана пре краја јакобинског терора, шеснаест монахиња кармелићанског самостана у Компјењу осуђено је на смрт од стране револуционарног трибунала и истог дана гиљотинирано на једном од тргова у Паризу. Једна од њих, сестра Марија од Оваплоћења Сина Божијег, случајно је избегла хапшење и оставила причу о судбини својих пријатеља. Папа Пије Кс је 1906. прогласио блаженим шеснаест часних сестара, након што су прочитали дијалоге које је написао Бернанос, закључили су да нису прикладни за биоскоп. Само годину дана касније, Алберт Бегуин, истраживач Бернаносовог дела, његов пријатељ и одушевљени обожавалац, открио је овај рукопис. Дао јој је наслов, поделио је на пет слика и написао неколико везних напомена препричавајући садржај оних сцена у којима није предвиђен дијалог. У том облику су објављени „Дијалози кармелићана“ и убрзо су позоришта у Француској и иностранству почела да их постављају са великим успехом. Сценски успех прати представу до данас.